Златко Јурић: Коља Мићевић о паралели Дантеа и Миљковића

0

КОТОР ВАРОШ, 7. априла – Ред је да истакнемо двије изузетно занимљиве вечери у којима је чудесно свестрани Коља Мићевић говорио о паралелним пјесничким поклапањима између Дантеа Алигијерија и Бранка Миљковића, вечери које не личе на друге културне програме у Бањој Луци. Коља Мићевић је ову необичну бесједу темељио на својој новообјављеној књизи Миљковић – Данте: Прво певање (2017).

Бјеше то културни догађај седмице у граду на Врбасу у коме се збива све мање посебних културних догађаја, а вече је уприличено заслугом Удружења књижевника и Дјечијег позоришта Републике Српске.

О, Ахеронте, Ахеронте! – како би узвикнуо Миљковић у својој пјесми „Прво певање“, коју је интерпретирао Коља Мићевић и упоређивао са Дантеовим првим пјевањем и његовом првом књигом Vita nova, која је настала прије чувене Комедије. За мото пјесме „Прво певање“, Миљковић је управо узео Дантеов полустих: „Обрех се у некој мрачној шуми“.

Указаћемо на основно о двојици непролазних пјесника којима су посвећене двије вечери – о Дантеу и Миљковићу – и ријеч-двије о Кољи Мићевићу који је ове пјеснике спојио у једној поетско-пјесничкој равни.

Данте Алигијери (Фиренца, 1265 – Равена, 1321), један је од најзначајнијих италијанских и свјетских пјесник. Његова Комедија, коју је написао у терцинама, врхунац је средњовијековног погледа на свијет и човјека. Дантеа називају родоначелником модерног италијаснког језика, јер је међу првима писао на народном језику. Данте је био опчињен љепотом Беатриче Порфинари, женом са којом није живио, али која му је била инспирација, главна муза за писање врхунског књижевног дјела. Љубав према Беоатриче сјевнула је као муња и била је Дантеова основна покретачка снага и смисао живота и поезије. Дантеова Комедија обухвата пјесников пут, опјеван у три дијела: Пакао, Чистилиште и Рај.

Бранко Миљковић (Ниш, 1934 – Загреб, 1961) – надреалиста, симболиста, неосимболиста – један од наших најзначајнијих пјесника. Живио је само 27 година али је написао неке од најљепших пјесама српског језика. Објавио је четири књиге пјесама: Узлуд је будим (1957), Смрћу против смрти, (са Блажом Шћепановићем, 1959), Ватра и ништа (1960) и Порекло наде (1960).

Коља Мићевић (1941), рођен у Бањој Луци, пјесник, полиглота, преводилац, музиколог, звјезодчатац. Превео је и пјепјевао на српски Дантеа Алигијериа, Едгара Алана Поа, Стефана Малармеа, Федерика Гарсију Лорку, Пола Валерија, Шарла Бодлера, Франсоа Вијона, Виктора Игоа… Препјевао је и Данте на француски језик.

Златко ЈУРИЋ