Златко Јурић: Узалудна потрага за три књиге!

9

КОТОР ВАРОШ, 31. марта – Једна од наших најважнијих награда „Меша Селимовић“, коју додјељују „Вечерње новости“, јуче је, у Народном позоришту, у Београду, уручена овогодишњем лауреату пјеснику Дејану Илићу за књигу „Долина Плистос“. Значај ове награде је и у томе што за њу гласа 59 истакнутих српских књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Сваки од одабраних књижевних зналаца, из различитих градова, јавно предлаже свој избор најбољих књига које су објављене у претходној години.

Ваља указати и на то да је извјесно да они који гласају нису прочитали, нити су могли имати увид у све књиге које су објављене у претходној години, али, ипак ово је најобјективнији избор новообјављених књига. Занимљиво је, на примјер, да, ни међу првих пет књига по броју гласова, нема „Лузитаније“ Дејана Атанацковића, веома поетичног књижевноумјетничког штива које је овјенчано НИН-овом наградом за роман године?

Али, о раду жирија, објактивности и оцјењивању нових књига, писаћемо неком другом приликом. Намјера овог текста је да укаже на мукотрпну, вишемјесечну и безуспјешну потрагу за три збирке пјесма које су биле међу најбоље рангираним књигама, укључујући и добитника награде „Меша Селимовић“.

У посљедња три мјесеца, у више наврата, узалуд смо настојали да пронађемо и купимо три збирке пјесама: „Долина Плистос“ Дејана Илића (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево), „Из срећне републике“ Петра Матовића (Културни центар Новог Сада) и „Скривености“ Николе Вујчића (Културни центар Новог Сада).

Са предумишљајем да их нећемо наћи (с разлогом!), наведене три књиге покушавали смо да купимо у Бањој Луци. И, наравно, у двије-три књижаре, колико их једва има у овом, назови главном граду Републике Српске – који пледира да буде „културна престоница Европе“ (куку и леле!) – нема актуелних издања. Има неких нових популарних књига савремних писаца, али, јасно је, то није у пољу нашег интересовања.

Покушали смо у центру Новог Сада, у десетак пристојно опремљених књижара, да нађемо наведене три књиге и, на наше велико изненађење и разочарење (!) – ни они нису имали нове збирке пјесама: добитника награде „Меша Селимовић“ и двојице других аутора чије су књиге биле у ужој конкуренцији за ову награду. Рекли су нам – нема! Не знамо за те књиге!

И, на врху леденог бријега нашег разочарења, у више наврата, посљедња два-три мјесеца, претраживали смо књижаре у главном граду Балкана, у центру Београда и – рекли су нам: Нема! Не знамо гдје има?!

Дакле, ако кренете од Калемегдана, почевши од Библиотеке града Београда, па претресете све књижаре уздуж Кнез Михаилове – гдје се, иначе, налазе најважније и најбоље снабдјевене књижаре – нећете наћи три истакнуте књиге које су објављене у претходној години. Зачуђујуће, али не знају за њих!

Потом, дођете до хотела Москва и продужите до Студентског културног центра и, преко Славије, дођете до Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије – нећете наћи три актуелне књиге!

Идући редом од Калемегдана, набројаћемо само главне књижаре у којима нема тражених књига: Дерета, Плато, Зептер, Александар Белић, Академијина књижара (САНУ), Вулкан, Беополис, Просвјета, Лагуна, Завод за уџбенике, Српска књижевна задруга, Службени гласник, Делфи…

Нема! Нема књиге која је добила награду „Меша Селимовић“! Нема ни књиге која је била друга по броју гласова! Нема ни књиге која је била у ужем избору за награду!

Да ли је могуће да су сви примјерци распородани? Ако је тако, зашто није штампано друго издање?

Да ли је могуће да, чим дођу нове књиге пјесама – плану као сува слама?! Тешко. У данашње вријеме романи су читанији од поезије.

Да ли је могуће да наведених књига нема у главним књижарама главног града и да се налазе у неким другим, добро скривеним књижарама? Ако је тако, како ће онда други који су живо заинтересовани дођу до ових књига?

Како год, непостојање књиге која је добила награду „Меша Селимовић“, у главним књижарама у центру Београда, алармантан је сигнал свима – писцима, издавачима, књижарима. Свима! И књижевницима, и посланицима, и министрима, и неприкосновеном вођи, који се, иначе, куне да нам никада није било боље!

Нека се сви запитају – зашто нема књига! Или: можда тако треба?

Златко ЈУРИЋ 

9 KOMENTARA

  1. Poštovanje, Vesna, hvala na podršci! U vezi Vašeg pitanja odgovor se može naći u dva teksta objavljena na http://www.frontal.rs , a pod nazivom “Priča o tome kako je uništeno domaće mljekarstvo” 1 i 2. Naći ćete ih ako u pretraživač Frontala (pa i Gugla) unesete ćirilicom(obavezno, makar ruskom) moje ime i prezime. (Витомир Марковиц) Tu ima još mojih tekstova koje možete pročitati.
    Još da kažem da se stvarno izvinjavam uredništvu ovog portala što sam zauzeo toliko prostora. Nije mi to bila namjera i ne bih se ni javio sa onim prvim komentarom da sam zmao šta će biti. Mnogo uspjeha u radu želim. Pozdrav

  2. Gospodine Markovicu, sta je sa vasom mljekarom, sjecam ste da ste imali vrhunski jogurt i ostale proizvode. Uvijek kad dodjem u rodni kraj pitam ali ih nema u rafama. Srdacan pozdrav.

  3. Čedo, prijatelju, bar ti me trebaš razumjeti. Bi se ja bavio onim čime treba da se bavim, al ne daju Čedo! Ne daju, Čedo! Da ti sad ne objašnjavam kako. Sjećaš se kad smo ono jednom razgovarali pa ti rekao: “Ujedaću kao pas”. Bio si puno ljut “na njih”. I ja sam Čedo ljut. A meni, Čedo, duša nešto prokomentarisati, a pogotovo ako je u
    pitanju neka glupost (ne daj Bože da je to u formi satire i pjesmica – postradao bih kao Branko Ćopić). To meni sad postao i hobi – a
    nemam čime drugim ni da se bavim.
    Tvoje mišljenje,Čedo, kotorvarošani bi
    morali poštovati (pa i ja!). Dogurao si
    medicinu do kraja, ali nisi završio. To je iz moje pozicije dobro – morao bih te poštovati kao doktora, a ovako te poštujem kao
    čovjeka (zagrdio sam, ali čitao si moje tekstove o zdravlju pa me to kod tebe
    pravda). Zatim si uspješno završio
    politikologiju. Znači, ti si prava osoba da vodiš Opštinu, a uvijek njome upravljaju neki koji su završili ko zna kakve fakultete, a ne bave se svojom strukom (opet zagrdio ja!).
    Ali, da se vratim na mene. Dokazao sam,Čedo, da si ti dobar za određivanje dijagnoze pa da ti kažem šta je moj problem. Možda sam ja, Čedo, trebao biti knjževnik! U okviru izborne nastave u gimnaziji ja pročitao sva djelo od Ive Andrića. Ima njega izreka u vezi mladosti koja se mene dotiče jer se ja osjećam vječito mlad. Ovako ide:”,Mladost je sretno doba u kojem čovjek počinje vjerovati u sebe, a još nije prestao vjerovati drugima”. I da te podsjetim na onu Kočićevu poruku koja kaže da čovjek, ako želi biti slobodan i neustrašiv kao Bog, mora biti prezren i gladan kao pas. Da je tako zaključićeš čitajući ove komentare. Ajd zdravo!

  4. Mani se Vitomire, zemljače, ćorava poslao, neka knjiga knjizevnicima i piscima a ti se bavi onim za sta si se skolovao čestito i posteno. Nema nama zivota dok svako ne bude u poslu tamo gdje najvise moze dati drustvu. Ovo je drugarski savjet.

  5. Da se razumijemo, da ne bude zabune, za mene je apsolutno jasno da gos.Kazić Esad nije napisao onaj komentar. Nadam se da je bila jasna moja ironija u mom drugom komentaru.

  6. E, moj, Esade! Svakome bih se ovome nadao, ali ne i od tebe. Smatram da je to tvoj komentar jer si ti jedini od Kazića sa kojim sam sarađivao. Samo, mnogo pravilnije pišeš poruku nego nekad. Sjećam se tvoje poruke iz septembra 2011.god. Od samo dvojice prijatelja koji su mi tada dali podršku, kada sam 5 dana štrajkovao glađu,
    jedan si ti! Napisao si tada “da mi ne vrijedi
    boriti se jer su i tvoju izjavu izmanipulisali”.
    To si mislio na onu nesretnu televiziju.
    Mi se često i susretnemo. Baš kao neki dan
    kod Hadžirića u Donjim Vrbanjcima. Nema 10 dana. Kupovao ja neke eksere kad naiđošte ti, tvoj sin i otac Refik. Baš smo se ispričali. Ja tada rekoh da te moram, kao kooperanta, moram izvijestiti u kojoj je fazi sudski proces koji gonjam. Rekao sam ti da očekujem pobjedu. A u tom slučaju biće – VELIKO SLAVLJE U ŠIPRAGAMA. Na koje pozivam sve kooperante. A i ostale. Tako sam ti tada rekao. Pored ostalog. I šta još reći. Ovaj portal je baš praćen i čitan, kada ti, kao poljoprivrednik, u nedeljno jutro rano, čim ustaneš, odmah gledaš šta ima na http://www.glaskotorvarosa.com. Lijep pozdrav

  7. Predložio bih inicijativu sa ciljem da antikvarnice, kao dragocjena kategorija u istorijsko-kulturološkom smislu, preuzmu jedan vid odgovornosti, kada su u pitanju problemi, kojima se bavi predmetni tekst. Kad nam je realnost, kao što je predstavljena u tekstu, onda bar da omogućimo poštovaocima pisane riječi, koja, sistemski, nije razvrstana u “bestseler” kategoriju naših knjižara, priliku da do željenog štiva dođu na mjestima, koja čuvaju raritete, po raznim osnovama.

  8. Ova budaletina Vitomir Markovic komentarise sve i svasta. Sad i knjizevnost. Propalica je unistio sve cega se dotakeo. Unistio mljekaru, ostao duzan nama mljekarima, duzan bankama. Propalica i beter sada pametuje i o Srbiji. Gledaj majmune svoja posla, vidis da si puko ko sijalica i bavis se umjetnoscu a pas te nema zasto ugristi.

  9. Bilo lijepo čitati, a na kraju uprska sa Vučićem. Zapazio sam ja da protiv njega kreće haranga sa raznih strana, pa i iz Republike Srpske. Pa i ovim putem. Nije Vučić super supermen, pa da ima uvid i zna da u knjižarama nema triju knjiga, od kojih je jedna dobila nagradu. To jedno, a, drugo, ovo je miješanje u unutrašnje stvari drugih država!

Comments are closed.