Златко Јурић: Узалудна потрага за три књиге!

0

КОТОР ВАРОШ, 31. марта – Једна од наших најважнијих награда „Меша Селимовић“, коју додјељују „Вечерње новости“, јуче је, у Народном позоришту, у Београду, уручена овогодишњем лауреату пјеснику Дејану Илићу за књигу „Долина Плистос“. Значај ове награде је и у томе што за њу гласа 59 истакнутих српских књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Сваки од одабраних књижевних зналаца, из различитих градова, јавно предлаже свој избор најбољих књига које су објављене у претходној години.

Ваља указати и на то да је извјесно да они који гласају нису прочитали, нити су могли имати увид у све књиге које су објављене у претходној години, али, ипак ово је најобјективнији избор новообјављених књига. Занимљиво је, на примјер, да, ни међу првих пет књига по броју гласова, нема „Лузитаније“ Дејана Атанацковића, веома поетичног књижевноумјетничког штива које је овјенчано НИН-овом наградом за роман године?

Али, о раду жирија, објактивности и оцјењивању нових књига, писаћемо неком другом приликом. Намјера овог текста је да укаже на мукотрпну, вишемјесечну и безуспјешну потрагу за три збирке пјесма које су биле међу најбоље рангираним књигама, укључујући и добитника награде „Меша Селимовић“.

У посљедња три мјесеца, у више наврата, узалуд смо настојали да пронађемо и купимо три збирке пјесама: „Долина Плистос“ Дејана Илића (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево), „Из срећне републике“ Петра Матовића (Културни центар Новог Сада) и „Скривености“ Николе Вујчића (Културни центар Новог Сада).

Са предумишљајем да их нећемо наћи (с разлогом!), наведене три књиге покушавали смо да купимо у Бањој Луци. И, наравно, у двије-три књижаре, колико их једва има у овом, назови главном граду Републике Српске – који пледира да буде „културна престоница Европе“ (куку и леле!) – нема актуелних издања. Има неких нових популарних књига савремних писаца, али, јасно је, то није у пољу нашег интересовања.

Покушали смо у центру Новог Сада, у десетак пристојно опремљених књижара, да нађемо наведене три књиге и, на наше велико изненађење и разочарење (!) – ни они нису имали нове збирке пјесама: добитника награде „Меша Селимовић“ и двојице других аутора чије су књиге биле у ужој конкуренцији за ову награду. Рекли су нам – нема! Не знамо за те књиге!

И, на врху леденог бријега нашег разочарења, у више наврата, посљедња два-три мјесеца, претраживали смо књижаре у главном граду Балкана, у центру Београда и – рекли су нам: Нема! Не знамо гдје има?!

Дакле, ако кренете од Калемегдана, почевши од Библиотеке града Београда, па претресете све књижаре уздуж Кнез Михаилове – гдје се, иначе, налазе најважније и најбоље снабдјевене књижаре – нећете наћи три истакнуте књиге које су објављене у претходној години. Зачуђујуће, али не знају за њих!

Потом, дођете до хотела Москва и продужите до Студентског културног центра и, преко Славије, дођете до Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије – нећете наћи три актуелне књиге!

Идући редом од Калемегдана, набројаћемо само главне књижаре у којима нема тражених књига: Дерета, Плато, Зептер, Александар Белић, Академијина књижара (САНУ), Вулкан, Беополис, Просвјета, Лагуна, Завод за уџбенике, Српска књижевна задруга, Службени гласник, Делфи…

Нема! Нема књиге која је добила награду „Меша Селимовић“! Нема ни књиге која је била друга по броју гласова! Нема ни књиге која је била у ужем избору за награду!

Да ли је могуће да су сви примјерци распородани? Ако је тако, зашто није штампано друго издање?

Да ли је могуће да, чим дођу нове књиге пјесама – плану као сува слама?! Тешко. У данашње вријеме романи су читанији од поезије.

Да ли је могуће да наведених књига нема у главним књижарама главног града и да се налазе у неким другим, добро скривеним књижарама? Ако је тако, како ће онда други који су живо заинтересовани дођу до ових књига?

Како год, непостојање књиге која је добила награду „Меша Селимовић“, у главним књижарама у центру Београда, алармантан је сигнал свима – писцима, издавачима, књижарима. Свима! И књижевницима, и посланицима, и министрима, и неприкосновеном вођи, који се, иначе, куне да нам никада није било боље!

Нека се сви запитају – зашто нема књига! Или: можда тако треба?

Златко ЈУРИЋ