Златко Јурић: Џибони на Кастелу – „Ово ми је школа“

0

КОТОР ВАРОШ, 10. јуна – Веома успјешан и изузетно омиљени пјевач Златан Стипишић – умјетничко име Џибони,  пред бројном публиком, и млађих и старијих генерација, одржао је одличан концерт на тврђави Кастел у Бањој Луци.

Скоро сваки Џибонијев концерт је по нечему карактеристичан и често бива изузетан музички доживљај. (Прошли пут Бањолучку публику пријатно је изненадио глас Дамира Урбана који је био неочекивани гост Џибонијевог концерта.) И овај концерт био је посебан и има више позитивних него негативних особина.

Џибонијев концерт показао је да су грађани Бање Луке и њених сусједних општина заинтересовни и жељни добрих концерата. Иако нису биле баш ни јефтине (20 КМ), улазнице су распродане и највећи концертни простор у тврђави Кастел био је испуњен.

Поново се показало да је Кастел одличан простор за одржавање концерата јер се ствара веома лијеп и упечатљив угођај.

Озвучење, расвјета и бина, са два велика видео бима, били су на завидном нивоу. То је још више појачало изванредан музички доживљај.

Џибони је, као и увијек, одлично пјевао своје познате хитове, а посебан шарм концерту дали су женски и мушки пратећи вокали.

Изузетан аранжман и ритам за памћење, био је у интерпретацији пјесме „Ово је земља за нас“ Младеновићевог ЕКВ-а. То је био најбољи дио концерта. Какве дивне музичке вибрације!

Џибони је показао да зна веома вјешто да преноси позитивне емоције и да оствари интеракцију са публиком. Публика му је то и узвратила. Љубав је била обострана.

Овај Џибонијев концерт памтитиће се и по негативним особинама.

Вјероватно стрепећи од могуће кише, организатори су неуобичајено дуго држали пар хиљада људи  на улици испред Кастела тако да је улаз према Тржници био испуњен бројним људима који су задржавани испред зидина све до 21.30 иако је концерт требало да почне у 21 час! Непотребно! Зашто?

Због додатне зараде, организатор је дозволио монопол двјема компанијама тако да се на концерту могла купити само једна врста пива и једна врсту сока. (Истина, то се дешава и на неким другим концертима. Али, зар није било довољно зараде од улазница које су плануле као сува слама? При том, пиће је продавано по нешто скупљим цијенама и то је била чиста зарада јер није издаван фискални рачун!)

И, да укажемо и на оно што изненађује, а то је чињеница да се и Џибони, као и неки други који не знају да пјевају, понашао некоректно према публици! Поред изузетног музичког доживљаја, Џибони је, непотребно и помало наивно, правио дуже паузе између пјесама и као нешто причао, глуматао, покушавао да усиљеним монологом забави публику!?

Љубитељи Џибонија – дакле, музике и концерта –дошли су с намјером да уживо слушају свог омиљеног пјевача и од њега се очекује да пјева. Иако је у неким тренуцим био симпатичан, у својим монолозима Џибони је више био патетично сентименталан, незанимљив и настојао је да подилази женском дијелу публике! Непотребно!

Пјевач због кога су многи платили улазницу да уживају на концерту треба да ради оно што најбоље умије – треба да пјева! Пјевач нема потребе да опширно говори о свом субјективном доживљају свијета и о филозофији живљења?

Пјевач који зна да пјева  својом умјетношћу шаље јасну поруку и нема потребе да се пренемаже, краде вријеме и оставља лош утисак неком бизарном причом. Зашто?

Дакле, да поновимо, сагледавајући све оно што чини успјешан концерт – Џибонијев наступ на Бањолучком Кастелу био је посебан музички доживљај. Али, и он би требао мало више да поштује поблику. О добром и професионалном односу према публици на концерту, Џибони би могао нешто да научи нпр. од Здравка Чолића, Јосипе Лисац, Момчила Бајагића Бајаге, Ван Гога…

Када му је већ Бог дао диван глас, пјевач би требало само да пјева, а неким другим забављачима нека остави да они изводе своје перформансе јер публици немају ништа друго да дају.

Златко ЈУРИЋ