Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић: КРАЈ ЈЕДНОГ И НАЈАВА ДРУГОГ ЗЛА (1918-2018)

0

МИЛВОКИ, 10. октобра – Прошло је 100 година од завршетка Првог светског рата. Међу нама нема учесника тога рата, али сви мученици тога зла живе у нашим сећањима. Много је споменика српским великанима-мученицима, много је књига о њима написаних и много је фотографија и слика понуђених у музејима, библиотекама и приватним збиркама. Дакле, сви они међу нама живе, али питање је колико их ми чујемо, слушамо и на њиховом искуству градимо и дограђујемо свој лик, свој национ – своје биће и своје сутра.

За српски народ Први светски рат је био наметнуто зло, испровоцирана и неопходна борба не само за слободу већ и за опстанак српског народа. Та борба је задивила свет. Више свет него нас саме и онда и данас. Крај тога зла изродио је 1918. године стварање једне државе у којој су сви Срби почели да живе без окупатора, без понижења и ропства. Али, иако су је створили Срби није то била српска држава.

И то је била држава, како каже велики српски песник Ђура Јакшић …Костију кршних то је гомила/Што су у борби против душмана/Дедови твоји вољно слагали/Лепећи крвљу срца рођеног/Мишица својих кости сломљене/Да унуцима спреме бусију…Држава, али не српска! Српска држава је била Србија, српска држава је била Црна Гора и обадве су у ту заједничку државу уложиле свој суверенитет и две краљевске круне. Српска држава  је од памтивека била и Босна и Херцеговина, као и многе друге територије, да их не набрајамо.

Понављамо, и поред свега та новостворена држава није била српска држава. Напротив, поштовање које је српски народ гајио, не само према саплеменицима, већ и према рођацима који своју државу нису имали за период од преко осам стотина година, искоришћено је на штету српског народа. То неки Срби 1918. године нису видели, али је 1941., 1945. и 1991. године, када настају нова зла, видео цео свет, али никад поштено према српском народу.

Шта је видео Војвода Живојин Мишић кога је краљ Александар послао у Хрватску да сагледа ситуацију и поднесе извештај? Рекао је следеће:

”Југословенство није народност, већ идеологија. Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине, него је то фиктивна идеја за коју треба припремити терен и нараштаје који су далеко од схватања једне целине. Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш, ствар је пропала. Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч можеш ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило…”

Шта ми видимо данас? Видимо удружене снаге злих сила једног дела света против српског народа. Видимо још увек неке Србе који жале за Југославијом, па чак неки и за последњим тиранином безбожне Југословенске ”државе”. Међутим, има нас довољно који се сећају комита и четника Јужне Србије, Топличког устанка, Равне Горе, Динаре и Коридора.

Нестало је Српске Црне Горе, Србија се мученички бори за свој опстанак, али радује нас државност Западне Србије – Републике Српске. Дрина тече као жила куцавица посред организма српског бића. Нека нам Она свима буде знак да се борба наставља, да српски народ не може и никад неће опстати у било каквој Југославији, већ само у самосталној и сувереној држави Срба и других који то желе.

 

Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић