СЕЛО МОЈЕ ЉЕПШЕ ОД ПАРИЗА: КРСТОНОСНО СЕЛО БОЉАНИЋИ

0

КОТОР ВАРОШ, 15. октобра – БОЉАНИЋИ, село у оштини Котор Варош, на 604–647 м н.в., површине 4 км2, удаљено 13 км од општинског центра.

Припада Мјесној заједници Вагани. Село чине засеоци: Горњи Бољанићи, Керезовићи и Чолићи. Сматра се да је ту постојало насеље и у доба неолита.

Бољанићи се први пут помињу у попису становништва 1879. године. Број становника у Бољанићима је према пописима био сљедећи:

• 1879.године према попису Аустроугарске———-166 становника
• 1895.године према попису Аустроугарске———-189 становника
• 1910.године према попису Аустроугарске———-195 становника
• 1921.године према попису Краљевине Југ.———188 становника
• 1948.године према попису ФНРЈ———————296 становника
• 1971.године према попису СФРЈ———————333 становника
• 1991.године према попису СФРЈ———————266 становника
• 2013.године према попису РС ———————–135 становника

Породица Давидовић слави Марковдан; Зубовић ‒ Стефандан; Керезовић и Чолић ‒ Ђурђевдан; Маглов ‒ Митровдан; Мијатовић и Савић славе Јовањдан; Станић ‒ Св. Василија и Црнић ‒ Лазареву суботу.
У протеклом рату (1992-1995) из Бољанића је погинуо Ђукановић (Петка) Боро.

Према непотпуним подацима из овог села су четири учесника Солунског фронта и то :Алекса Мијатовић, Саван Керезовић, Саван Чолић и Јово Вуковић.

Село има Чолића гробље и гробље у Горњим Бољанићима.

Ученици су прва четири разреда основне школе похађали у селу Засеље од школске 1949/50. и селу Вранић од 1950/51. године.

Више разреде похађали су у Јаворанима а од 1977. године у селу Вагани.

Електрификација села завршена је 1978 године.

Село има четири мања водовода, која су поједина домаћинства спровела са четири различита извора.

Село је послије рата (1992 – 1995) добило фиксну телефонију.

Пут до центра МЗ Вагани изграђен је крајем 70-их година XX вијека, а 2012. је асфалтиран. Од Вагана до Бољанића се стиже макадамским путем.

Нарочито интересантна мјеста у Бољанићима су Јаворова вода и Крст Бошка Керезовића (висок невјероватних 23 метра) који је постављен на Јасику у рејону Лупоглава.

 

ФОТО РЕПОРТАЖА:

 

PODELI