SU­SRE­TI: Že­kso­va ku­ća pu­tu­ju­ća

KOTOR VAROŠ, 8. jula – Želi­mir Krčić, zva­ni Žeks, vla­snik pre­du­ze­ća “Žeks turs” iz Ko­tor Va­ro­ša, go­to­vo 18 go­di­na pre­vo­zi pu­tni­ke u sko­ro sve kra­je­ve Evro­pe. Sa svo­jih 11 lu­ksu­znih vo­zi­la, po ne­kim pa­ra­me­tri­ma, spa­da u red naj­bo­ljih u toj bran­ši, ne sa­mo u Kra­ji­ni, već i ci­je­loj BiH.

– Još ma­lo pa do­če­kah pu­no­ljes­tvo fir­me. Ko bi se to­me na­dao. Ni sam ni­sam vje­ro­vao da će ići baš ta­ko. Prvih 11 go­di­na naj­češ­će sam vo­zio za Sa­ra­je­vo po vi­ze, čes­to i sa tri vo­zi­la dne­vno. Ma­lo po ma­lo, pre­šao sam i na dru­ge des­ti­na­ci­je. U sep­tem­bru, na Ma­lu Go­spo­ji­nu, ka­da će­mo pro­sla­vi­ti 18 go­di­na od osni­va­nja fir­me, ne­ma sje­da­nja za vo­lan. Pla­ni­ra­mo ispe­ći vo­la, po­čas­ti­ti pri­ja­te­lje, pri­sje­ti­ti se sve­ga i zaželje­ti ne­ki no­vi ju­bi­lej – kaže Krčić.

Ono po če­mu se nje­gov vo­zni park ra­zli­ku­je od kon­ku­ren­tskih, jes­te “Mer­ce­des Sprin­ter”, su­per­lu­ksu­zni kom­bi, či­ji je en­te­ri­jer ura­đen u Tur­skoj.

– To je VIP vo­zi­lo. Za eli­tu. Ima osam mjes­ta i u nje­mu se na­la­ze tri TV pla­zme, ka­fe apa­rat, frižider, fran­cus­ki ležaj, Wi-Fi pri­klju­čak, dis­ko lajt šou… I mo­ram re­ći da je stal­no u po­go­nu, od Fran­cus­ke, Grčke, Srbi­je, Crne Go­re… Iznaj­mlju­ju ga do­kto­ri, ban­ka­ri, advo­ka­ti, es­tra­dne zvi­jez­de, ma­ne­ken­ke, vrhun­ski spor­tis­ti – do­da­je Žeks, is­ti­ču­ći da je­dan dan iznaj­mlji­va­nja na­pla­ću­je sve­ga 300 KM.

U Že­kso­vom kom­bi­ju vo­zi­li su se prvi te­ni­ser svi­je­ta No­vak Đo­ko­vić, glum­ci Ra­doš Ba­jić i Pe­tar Božović, pa “Kur­sadžije”, es­tra­dne zvi­jez­de Ša­ban Ša­ulić, Se­ve­ri­na,  Bo­ra Čor­ba, atle­ti­ča­ri Amel Tu­ka i Lu­si­ja Ki­ma­ni, le­gen­dar­ni Dra­gan Džajić…

– Sva­ko pu­to­va­nje je po­se­bna pri­ča, po­ne­kad pred­sta­va. Ali, to os­ta­je me­đu na­ma, ne izla­zi iz kom­bi­ja – objaš­nja­va naš sa­go­vor­nik.

Po­no­si se i što je u dru­gim vo­zi­li­ma, pu­nih se­dam go­di­na, vo­zio na­vi­ja­če Bor­ca, sa ko­ji­ma kaže, ni­ka­da ni­je imao pro­ble­ma.

– Čes­to ide­mo i na “vje­či­ti” der­bi, za­je­dno sa par­ti­za­nov­ci­ma i zvez­da­ši­ma. Umjes­to tu­če, kod nas je na prvom mjes­tu ša­la, a čes­to i za­je­dni­čka pje­sma. U po­vrat­ku, pi­će pla­ća­ju na­vi­ja­či ti­ma ko­ji iz­gu­bi. U slu­ča­ju ne­ri­je­še­nog re­zul­ta­ta, na­vi­ja­či do­ma­ćeg ti­ma i ja – kaže na kra­ju Želi­mir.

Do­dik i avi­on 

Pu­no je ane­gdo­ta sa pu­to­va­nja, a Krčić je sa na­šim či­ta­oci­ma želio po­di­je­li­ti dvi­je.

– Na gra­ni­ci u Gra­di­šci, ca­ri­ni­ci pi­ta­ju ko­ga vo­zi­mo. Ni­sam ni tre­pnuo, ona­ko u ša­li, kažem: Mi­lo­ra­da Do­di­ka i Že­ljku Cvi­ja­no­vić. A ca­ri­nik ozbi­ljno: Sre­ćan put! Pa­pi­re ni­je ni po­gle­dao.

Dru­ga si­tu­aci­ja de­si­la se u Bu­goj­nu, ka­da nas je za­us­ta­vi­la pa­tro­la. Otvo­rim pro­zor i pi­tam po­li­caj­ce šta tre­ba. Kažu oni: “Ma, ni­šta, sa­mo da vi­di­mo je li ovo avi­on ili kom­bi!”