КОТОР ВАРОШ, 23. марта – Књижевна награда Грачаничка повеља додјељује се у оквиру Видовданског песничког бденија, једне од наших најзначајнијих културних манифестација.
Грачаничка повеља је веома значајно књижевно признање, а част сваког писца је учешће у оквиру Видовданског песничког бденија, у програму који се дешава у порти величанственог манастира Грачаница, задужбине српског краља Милутина.
Осим Грачаничке повеље, додјељују се и награде: Златни крст кнеза Лазара, Кондир Косовке дјевојке и Перо деспота Стефана Лазаревића.
Посљедњи добитник Грачаничке повеље је књижевник из Бање Луке Ранко Рисојевић, коме је ова награда уручена 8. марта 2018. године, у Дому културе Грачаница, с обзиром да Рисојевић за Видовдан није има пасош Србије па није могао доћи на територију српске јужне покрајине Косово и Метохија. То је више него апсурдна ситуација!
Рисојевић се придружио плејади значајних књижевника који су овјенчани Грачаничком повељом, међу којима су Јован Радуловић, Даринка Јеврић, Алек Вукадиновић, Мошо Одаловић, Иван Негришорац, Драган Лакићевић, Тања Крагујевић и други.
Од писаца из Републике Српске, у непуне три деценије, Грачаничку повељу је, осим Рисојевићa, раније добио пјесник Зоран Костић.
Рисојевић – један од најплоднијих и најзначајнијих наших писаца
Ранко Рисојевић је водећи књижевник Републике Српске и један од најплоднијих и најзначајнијих савремених писаца српског језика. Овај свестрани аутор успјешно се остварио у више књижевних жанрова.
Његов роман Дјечаци са Уне уврштен је у школску лектиру, a роман Иваново отварање је најпоетичнији роман за дјецу у савременој књижевносити Републике Српске и један је од значајнијих у књижевности која настаје на српском језику.
Прву збирку пјесама, Вид таме, Рисојевић је објавио 1967. године. Дакле, више од пет деценија он је успјешно присутан у нашој књижевности и културном животу.
Посебно се издвајa Рисојевићева пјесничка књига Самоћа, молитве. Са истанчаним сензибилитетом, Рисојевић је исписао неке од најпоетичнијих пјесама-молитви у савременој српској књижевности и надоградио овај стари књижевни жанр. Рисојевић се, тако, придружио нашим пјесницима који су исписали изврсне стихове у молитвеној форми као што су: Јован Дучић, Васко Попа, Иван В. Лалић, Новица Тадић и други. А, њихова поезија је интертекстуално повезана са Молитвеником Јефрема Сирина, рановизантијског хришћанског писца из 4. вијека.
Завидну вјештину писања, Рисојевић је показао и у књигама кратких прозних форми, а посебно се издвајају књиге: Шум и Фрагменти.
Прошле године, Рисојевић је објавио роман Бескућник, којим је заокружио трилогију коју чине раније објављени романи Симана и Господска улица. Веома је значајан и његов роман Босански џелат, који је објављен и на њемачком, пољском, руском и чешком језику.
Златко ЈУРИЋ
