KOTOR VAROŠ, 25. JULA – Ovi mučenici behu rodom iz Kalipte u Aziji, i Prokl beše stric Ilariju. Postradaše u vreme Trajanovo. “Kakvoga si roda?” upita sudija Prokla. Prokl odgovori: “rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj”. Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: “kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!” Kada Prokla mučiše, tada Ilarije pristupi sudiji i reče: “i ja sam hrišćanin”. Posle mnogih mučenja, obojica biše na smrt osuđeni, i to: Prokla raspeše na krst, a Ilariju odsekoše glavu mačem. I odoše oba u radost Gospoda svojega.
Tropar (glas 4):Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
