ĐURO KRČIĆ: NIJE VAŽNO PEDESETA ŠTO JE, U GRUDIMA SRCE MOMAČKO JE

0

KOTOR VAROŠ, 12. marta – Zašto neki ljudi ostaju mladoliki i dobrog zdravlja i u poznim godinama, a neki i u ranim tridesetim izgledaju puno starije? Neko bi rekao da je lako, a neko da je vrlo teško dati odgovor na ovakvo pitanje.


Jasno je da fizičko i psihičko stanje čovjeka zavisi od mnogo faktora. Genetika je presudna, složiće se mnogi, ali ne treba zanemariti ni druge faktore koji igraju veoma važnu ulogu u životima ljudi. To se prije svega odnosi na životne situacije koje je nemoguće predvidjeti, način i uslove života.

Ali sve ono što činimo za svoje tijelo vratiće se u nekim budućim godinama, kao višestruka korist. Ne kaže se uzalud da nije bitno šta jedemo, nego šta jede nas, misleći na stres i ubrzan način života.

Kako postaju stariji, neki ljudi osjete “zamor materijala” i bezvoljnost, prestaju da njeguju svoje tijelo i sve manje posvećuju pažnju izgledu i zdravlju.

Kad odu u penziju i prestanu da rade, mnogi više nisu sigurni kako da organizuju svoje vrijeme, ne znaju šta će sa sobom, a ne shvataju da je baš je to trenutak da urade sve ono za što, dok su bili zaposleni, nisu imali baš dovoljno vremena a često ni energije.

Odgovarajuća briga o tijelu, umu i duhu može i treba da ispuni veći dio dana osoba u trećem životnom dobu. Takozvana “zlatna starost” postiže se ulaganjem vremena i energije u preventivu – uradite sve za sebe prije nego što potražite pomoć ljekara. Što bi narod rekao: “Čuvaj se i Bog će te čuvati”. I tada vam često medicinska pomoć neće ni biti potrebna.

Da bismo sačuvali mentalno i fizičko zdravlje struka preporučuje da redovno vježbamo (ne u zagušljivim i memljivim teretanama, već u prirodi), jer fizičke vježbe smanjuju stres, poboljšavaju san, pozitivno utiču na raspoloženje i smanjuju rizik od raznih bolesti. Za šetnju i ove aktivnosti birati treba (ako je moguće) rane prijepodnevne i kasne poslijepodnevne sate. Održavajte dobro raspoloženje radeći ono u čemu uživate i što vas raduje. Ne dozvolite da vas bilo šta spriječi da se posvetite najdražem hobiju, boravku u prirodi i druženju sa prijateljima. Izbjegavajte loše navike popot pušenja i konzumiranja alkohola.

Bitno je i šta jedemo i kako se hranimo. To podrazumijeva zdravu i uravnoteženu ishranu. Odnosno konzumiranje puno voća i povrća, mahunarki, orašastih plodova, sjemenki, a smanjiti unos preraađene i konzervirane hrane rafunisanih šećera i zasićenh masti.

Sve ovo može pomoći u održavanju zdravog tijela i uma tokom poznijih godina, smanjenju rizika od hroničnih bolesti i poboljšanju ukupnog kvaliteta života, ali ne mora da bude pravilo.

Na kraju, za dobro zdravlje i dug život nekad nije presudno kako živimo ili šta jedemo, već ono što jede nas! Ko će ga znati, šta je ispravno, ali je sigurno da nema univerzalnog obrasca. Ipak svaki čovjek je individua za sebe.

ĐURO KRČIĆ 

 

 

 

 

 

 

PODELI