ĐURO KRČIĆ: SVEŠTENIK DAMIR I EFENDIJA SAMIR

9

KOTOR VAROŠ, 29. decembra – Svaka škola je sveto mjesto, mjesto gdje odrastaju generacije, koje se uče životu i struci za koju su se opredijelili. I naša škola, SC “Nikola Tesla”, nije izuzetak po tom pitanju.

Od kraja sedamdesetih godina prošlog vijeka, kada je otvorila svoja vrata za sve mlade ljude koji su željni znanja, ona je stjecište  onih koji žele saznati i naučiti nešto  novo i onih koji im to žele prezentovati. Naravno bilo je tu i dobrih i loših iskustava,  i sa jedne i sa druge strane, ali ono što ostaje i što se vječno pamti su lijepe stvari kroz koje prođu svi koji su na bilo koji način bili dio ove obrazovne ustanove.

Poseban pečat ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi odnedavno, odnosno od uvođenje predmeta Vjeronauka u srednjoškolsko obrazovanje,  daju vjerski učitelji. Svi oni su po definiciji božiji ljudi, a tako se i ponašaju i djeluju, u skladu sa svojom ovozemaljskom misijom. Ali,  oni koji su došli u naš kolektiv da propagiraju ljubav prema Bogu i ljudima su posebni, drugačiji. Skromni, tihi i nenametljivi (onako kako to samo oni znaju) s jedne strane, a s druge učeni, pravični i izvorni  predstavnici nekoga koga svi poštujemo, cijenimo, uvažavamo i molimo mu se. Boga, jedinoga!

Naravno, riječ je o svešteniku Damiru i efendiji Samiru. Njih u školi i našem gradu svi poznaju, ali lijepo je da i drugi čuju i slijede ono što oni propagiraju, kroz svoja predavanja ovim mladim ljudima koji upijaju svaku njihovu izgovorenu riječ, svaku molitvu i svaku besjedu. Oni su pravi i neiskvareni primjer suživota, poštovanja čovjeka i porodice, primjer ljudskosti i humanosti u ovoj našoj multietničkoj zajednici.

Vjerski velikodostojnici i jesu na zemlji da propagiraju volju Božiju i da ljude uče istinskim i tradicionalnim vrijednostima. Oni se drže one stare izreke  “brat je mio,  ma koje vjere bio”.

Svi mi smo danas učitelji, da li kao stariji brat ili sestra, otac ili majka, školski učitelj, nastavnik ili profesor, ali posebnu i drugačiju ulogu od svih nabrojanih imaju upravo oni.

Oni su ljudi posebnog kova koji promovišu ljubav, milosrđe, praštanje, toleranciju i samokritiku prije kritike drugih. Oni su neko na koga se trebamo, možemo i moramo ugledati. I oni su ljudi kao i svi mi, ali posebni, drugačiji, upravo iz razloga što žive po božijim zapovijestima i nas njihovu pastvu, usmjeravaju da se okrenemo čovjeku, da se okrenemo nama samima.

Vjeroučitelji u svakoj školi uče mlade naraštaje vjeri, sistemskom upoznavanju, čuvanju i razvijanju njihovog tradicionalnog, vjerskog i kulturnog identiteta. Osim ovih zadataka njihova briga je tumačenje kulturnih temeljnih vrijednosti, suživota i osnovnih civilizacijskih pretpostavki, kao što su ljudska prava, slobode, dostojanstvo i razvoj vlastitog mišljenja.

Zato sam siguran da će svako, posebno onaj ko ih poznaje, uvidjeti i pohvaliti njihov rad, poslušati ih, ali i upitati za savjet kada  naiđu na prepreku koja im se čini nesavladiva, na most koji ne mogu prijeći ili na pitanje na koje nemaju odgovora. Oni će svakom, bez obzira na vjeru ili naciju, siguran sam, izaći u susret, saslušati ga, razumjeti i pomoći čista  srca i što je najbitnije, sa osmijehom na usnama.

’’NEKA VAM OVA GODINA NOVA, DONESE SVE ŠTO PRETHODNE NISU, NEKA U VAŠEM ŽIVOTU IMA MJESTA SAMO ZA DOBRE STVARI”,  kažu, milostivo onako kako to samo oni znaju, oni koji su naše svjetlo na kraju tunela i naš prozor u svijet boljeg sutra.

Oni su SVEŠTENIK DAMIR VRHOVAC I EFENDIJA SAMIR DELIĆ.

 

Đuro KRČIĆ

 

PODELI

9 KOMENTARA

  1. Odlicno. Valjda smo se dozvali pameti. Ja sam Srbin, imao sam djevojku Muslimanku, razisli se ali je nikada nisam prebolio.

  2. Наш Котор Варош

    Вође верске могу доста,
    Учинити за рад мира,
    Ако нико туђу веру,
    Не вријеђа и не дира,

    Даћу пример ја општине,
    Котор Варош њено име,
    У последњих четврт века,
    Поносит’ се има чиме,

    После рата несрећнога,
    Да се никад не понови,
    Толерантност опет крену,
    Изнова се све обнови,

    У Варошу влада слога,
    И дар она је од Бога,
    Где Врховац попа Дамир,
    Ефендија Делић Самир,

    Који шире вере двије,
    А где живе три нације,
    И Хрвата доста има,
    Зоран Мандић фратар с'њима,

    Та три верска поглавара,
    Са њима је живот мио,
    Брат је онај ко је човек,
    А нације које био,

    Само напред браћо драга,
    Слога нама треба свима,
    Предстојећо Ново Лето,
    Желим вашим свим људима,

    Јер Варош је у мом срцу,
    У њему сам и ја рођен,
    Кад се лепо ви слажете,
    Па и ја сам препорођен.

    Хаџи Маринко Миљановић

Comments are closed.