DRAGANA MAKSIMOVIĆ: MALA BARA, PUNO KROKODILA

0

KOTOR VAROŠ, 8. juna – Taman kad smo se opustili i pomislili da se ništa ozbiljno ni zanimljivo ne dešava u ovoj našoj varošici, kad gle, stvarno, pa ništa se ne dešava. Znam ja šta je aktuelno, ali to ne mogu nazvati dešavanje, pogotovo uz senzacionalističke najave tih dešavanja ili događanja, e taj dio mi je suviše mučan. Pogađate, riječ je o mnogobrojnim turnirima malog fudbala.

Neka fudbala, neka turnira, neka druženja, ali zar ti turniri nisu prekobrojni i dosadni? Zar nisu dosadile fotografije dodjeljivanja zahvalnica, pa zvanje sponzora, pa zvanje onog „našeg u opštini da to pogura“, pa pijani organizatori, igrači i sudije, i svi onako pijani, zadrigli i zbunjeni pravac pred objektiv?

Svako selo ima svoj veliki, tradicionalni turnir u malom fudbalu, pa  ljudi šta je s vama?

Jedino što ste postigli tim  „seoskim turnirima“ je to  da ste  uništili i obesmislili smisao jedinog turnira koji ima tradiciju i smisao, a to je Tradicionalni  opštinski turnir u malom fudbalu. Da, uspijeli ste. Oni koji su vam to dozvolili da sve to organizujete po selima i zaseocima, to dobro znaju, ali bitno je da se ti turniri koriste za njihove političke promocije. Dragi političari, ne znam da li vas je neko obavijestio o tome, ali nema nikakve potrebe da se mučite i pojavljujete na turnirima, ti naivni ljudi koji neumorno dolaze na te „seoske krkanluke“ će svakako glasati za vas. Hoće.

Mala bara-puno krokodila, izjava je po kojoj se proslavio Bata Trlaja, jedan od uličnih bosova 90-ih u Beogradu. Znate već,  ovaj izraz se koristi kada previše ljudi želi da izvuče korist od nekog posla, a realno je to moguće daleko manjem broju ljudi, ovo bi bila u stvari definicija za to što radite jer to što vi nazivate turnirom najmanje ima ili nema nikakve veze  sa fudbalom.

Koliko smo puta čuli kako je vrijeme da vlastitu sudbinu uzmemo u vlastite ruke, da budemo kovači vlastite sreće i tako redom. Riječ je o dosadnim i praznim frazama iza kojih ne stoji ništa. I šta sad? Pa ništa, pomolićemo se Bogu da nam pomogne u rješavanju ovog problema, ako već neće da sve ovo On kaže umjesto nas.

Ovdje Bog sve radi, a ako On neće sve sam, e nećemo ni mi. Koliko smo puta čuli u fudbalu ili nekom drugom sportu da se drvlje i kamenje obrušilo na sudiju kada smo izgubili. Nismo bili krivi mi, naša slaba forma, pripremljenost ili igra, već neke sile na koje ne možemo uticati.

I što bi rekao jedan naš bloger: “Mi dno gledamo odozdo“ .

DRAGANA MAKSIMOVIĆ

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here