Vinko Mikić: Nikad kući bez pune mreže

4

KOTOR VAROŠ, 20. novembra – Vinko Mikić, poznatiji pod nadimkom Krkuša, jedan je od najuspešnijih kotorvaroških ribara. Više od 50 godina druguje sa Vrbanjom i njenim pritokama, a u ribarenje će, kako kaže, ići sve dok ga noge budu nosile.

– Od malih nogu živim sa Vrbanjom i ona je moja lepotica. Kao dečak sam iz škole hitao ka reci i nikada se bez pune mreže nisam kući vraćao. U to vreme moja porodica je bila siromašna, majka nas je petoro hranila, pa se novac za ribarsku dozvolu nije mogao odvojiti. Ipak, nekako sam se krio od ribočuvara i ribario – priseća se Krkuša.

Kaže da mu je prvi štap kupio bojadžija Žika Stefanović, zvani Gušter, i da mu je to bio jedan od najsrećnijih dana u životu.

– Žika je bio živa legenda i ribar bez mane. Uvek se rado sećam svih zgoda i nezgoda, koje sam s njim doživljavao, a on mi je i ”prkrpio” nadimak Krkuša, koji me prati sve do danas – veli Vinko.

Poznati kotorvaroški ribar ne propušta priliku da se pohvali svojim dosadašnjim trofejima, koji su ga, kako kaže, još čvršće vezali za reku.

– Upecao sam u Vrbanji mladicu tešku 10,5 kilograma. Odmah sam je preparirao i ona je godinama bila jedan od zaštitnih znakova recepcije hotela ’’Borik’’. Ponosan sam i na mrenu tešku četiri kilograma, a iz brzaka u Novom Selu izvukao sam i škobalja-kapitalca, koji je bio težak oko tri kilograma. I molim vas napišite da mi je mladica najdraži stanovnik Vrbanje – poručuje nam Krkuša.

Grupa kotorvaroških ribolovaca, predvođena Vinkom Mikićem, često ribari i na Sani, a ribolov na Uni im je, kako kažu, prava poslastica.

– Sana i Una su prelepe reke, ali mi ipak ne mogu zameniti Vrbanju. Sa Zdenkom Sakanom i Budom Zivlakom, kad god nam se pruži prilika, idem u pohode našim rekama u Srpskoj i s njima drugujemo po pet-šest dana. Ne mogu se rečima opisati sve lepote na koje nabasmo, pa nam bude žao kada se kući vraćamo, jer je takvu lepotu teško ostaviti – zbori Mikić.

Učestvovao je Vinko na brojnim takmičenjima i u svoj grad donosio vredne nagrade, ali mu je, kako kaže, najveća nagrada to što je njegovim stopama krenulo mnogo mladih Kotorvarošana, kojima je drugovanje sa rekom postalo neodvojivi deo života.

– Učestvovao sam na takmičenjima širom bivše SFRJ, a na opštinskim takmičenjima sam 12 puta pobeđivao. Pored ribolova, volim za moju družinu pripremiti dobru riblju čorbu. Što je više ribe, čorba je kvalitetnija, a staro je pravilo da bez soma, štuke i šarana nema dobre čorbice – otkriva Krkuša.

(ILUSTROVANA POLITIKA – BEOGRAD)

PODELI

4 KOMENTARA

  1. i to mnogo prije Samira Skopljaka.
    Pitaj Kisu.Kiso i ja smo zajedno mlatili skobalje.Eto ako ne vjerujes pitaj ga.Lugic Veseljko Kiso.Vidim da je uvjek u formi.
    I jos mnogo toga sto ti ne znas.
    Ribu sam lovio od malena rukama po potoku Uzlomac ali u Vrbanji,zajedno sa Serifom Kurbegovicem,sinom lovocuvara Izeta.
    Moj brat Zahir je bio dobar ribar,isli smo cesto zajedno,on je lovio na kolo.Isli smo i na Ugar,isli na Plivu.
    Sada lovim samo pastrmke u Americi.
    U Njemackoj sam lovio pastrmku i lipljena na rijeci Rur.
    U Slovackoj na rukavcima Dunava stuku.U Americi na Boise river,Idaho ufatio sam pastrmku od 43 cm. Lovio sam medju Amerikancima,lovio pastrmku pred njima na kruh i plovak,izvlacio a oni zijevali.
    Znas li da pastrmka uzima odlicno u mutnoj vodi.Mnogi ne znaju da riba vidi u mutnoj vodi i da je lakse loviti tada,u bistroj vodi vidi napolje i bjezi,u mutnoj ne vidi napolje i tako lako uzima.
    Lovio sam i lososa na Salmon river,drzava Njujork.

  3. Pozdrav Vinku od Begica.Vinko je oduvjek bio saldzija,dobrog duha,vesele prirode,skromnog zivota iako je imao tesko vrijeme u Kotor Varosu.Uspio je da i pored svega formira svoju divnu porodicu.
    Inace Vinko je ufatio najvecu mladicu na Alijinom viru koja je bila kasnije preparirana i stajala u hotelu Borik.Vinko je bio preteca svih ribara,svim kasnijim profesor.Nadimak Krkusa je dobio sto nije bacao nazad ni najmanju ribu,sve sto ufati nosio je kuci..kasnije ce ribolovci da se razgranice na ribare koji nose sve kuci,nazvali si ih “mesari” i na one koji love u sportskom duhu ali takvih mozda nije ni bilo.svi su bili mesari.

Comments are closed.