KOTOR VAROŠ, 29. avgusta – Vinko Mikić, poznatiji pod nadimkom Krkuša, jedan je od najuspešnijih kotorvaroških ribara. Više od 50 godina druguje sa Vrbanjom i njenim pritokama, a u ribarenje će, kako kaže, ići sve dok ga noge budu nosile.
– Od malih nogu živim sa Vrbanjom i ona je moja lepotica. Kao dečak sam iz škole hitao ka reci i nikada se bez pune mreže nisam kući vraćao. U to vreme moja porodica je bila siromašna, majka nas je petoro hranila, pa se novac za ribarsku dozvolu nije mogao odvojiti. Ipak, nekako sam se krio od ribočuvara i ribario – priseća se Krkuša.
Kaže da mu je prvi štap kupio bojadžija Žika Stefanović, zvani Gušter, i da mu je to bio jedan od najsrećnijih dana u životu.
– Žika je bio živa legenda i ribar bez mane. Uvek se rado sećam svih zgoda i nezgoda, koje sam s njim doživljavao, a on mi je i ”prkrpio” nadimak Krkuša, koji me prati sve do danas – veli Vinko.
Poznati kotorvaroški ribar ne propušta priliku da se pohvali svojim dosadašnjim trofejima, koji su ga, kako kaže, još čvršće vezali za reku.
– Upecao sam u Vrbanji mladicu tešku 10,5 kilograma. Odmah sam je preparirao i ona je godinama bila jedan od zaštitnih znakova recepcije hotela ’’Borik’’. Ponosan sam i na mrenu tešku četiri kilograma, a iz brzaka u Novom Selu izvukao sam i škobalja-kapitalca, koji je bio težak oko tri kilograma. I molim vas napišite da mi je mladica najdraži stanovnik Vrbanje – poručuje nam Krkuša.
Grupa kotorvaroških ribolovaca, predvođena Vinkom Mikićem, često ribari i na Sani, a ribolov na Uni im je, kako kažu, prava poslastica.
– Sana i Una su prelepe reke, ali mi ipak ne mogu zameniti Vrbanju. Sa Zdenkom Sakanom i Budom Zivlakom, kad god nam se pruži prilika, idem u pohode našim rekama u Srpskoj i s njima drugujemo po pet-šest dana. Ne mogu se rečima opisati sve lepote na koje nabasmo, pa nam bude žao kada se kući vraćamo, jer je takvu lepotu teško ostaviti – zbori Mikić.
Učestvovao je Vinko na brojnim takmičenjima i u svoj grad donosio vredne nagrade, ali mu je, kako kaže, najveća nagrada to što je njegovim stopama krenulo mnogo mladih Kotorvarošana, kojima je drugovanje sa rekom postalo neodvojivi deo života.
– Učestvovao sam na takmičenjima širom bivše SFRJ, a na opštinskim takmičenjima sam 12 puta pobeđivao. Pored ribolova, volim za moju družinu pripremiti dobru riblju čorbu. Što je više ribe, čorba je kvalitetnija, a staro je pravilo da bez soma, štuke i šarana nema dobre čorbice – otkriva Krkuša.
(ILUSTROVANA POLITIKA – BEOGRAD)
