Kotor Varoš krase vrsni alasi: NIKADA KUĆI BEZ PUNE MREŽE

2

KOTOR VAROŠ, 22. marta – Vinko Mikić, poznatiji pod nadimkom Krkuša, jedan je od najuspešnijih kotorvaroških ribara. Više od 50 godina druguje sa Vrbanjom i njenim pritokama, a u ribarenje će, kako kaže, ići sve dok ga noge budu nosile.


– Od malih nogu živim sa Vrbanjom i ona je moja lepotica. Kao dečak sam iz škole hitao ka reci i nikada se bez pune mreže nisam kući vraćao. U to vreme moja porodica je bila siromašna, majka nas je petoro hranila, pa se novac za ribarsku dozvolu nije mogao odvojiti. Ipak, nekako sam se krio od ribočuvara i ribario – priseća se Krkuša.

Kaže da mu je prvi štap kupio bojadžija Žika Stefanović, zvani Gušter, i da mu je to bio jedan od najsrećnijih dana u životu.

– Žika je bio živa legenda i ribar bez mane. Uvek se rado sećam svih zgoda i nezgoda, koje sam s njim doživljavao, a on mi je i ”prkrpio” nadimak Krkuša, koji me prati sve do danas – veli Vinko.

Poznati kotorvaroški ribar ne propušta priliku da se pohvali svojim dosadašnjim trofejima, koji su ga, kako kaže, još čvršće vezali za reku.

– Upecao sam u Vrbanji mladicu tešku 10,5 kilograma. Odmah sam je preparirao i ona je godinama bila jedan od zaštitnih znakova recepcije hotela ’’Borik’’. Ponosan sam i na mrenu tešku četiri kilograma, a iz brzaka u Novom Selu izvukao sam i škobalja-kapitalca, koji je bio težak oko tri kilograma. I molim vas napišite da mi je mladica najdraži stanovnik Vrbanje – poručuje nam Krkuša.

Grupa kotorvaroških ribolovaca, predvođena Vinkom Mikićem, često ribari i na Sani, a ribolov na Uni im je, kako kažu, prava poslastica.

– Sana i Una su prelepe reke, ali mi ipak ne mogu zameniti Vrbanju. Sa Zdenkom Sakanom i Budom Zivlakom, kad god nam se pruži prilika, idem u pohode našim rekama u Srpskoj i s njima drugujemo po pet-šest dana. Ne mogu se rečima opisati sve lepote na koje nabasmo, pa nam bude žao kada se kući vraćamo, jer je takvu lepotu teško ostaviti – zbori Mikić.

Učestvovao je Vinko na brojnim takmičenjima i u svoj grad donosio vredne nagrade, ali mu je, kako kaže, najveća nagrada to što je njegovim stopama krenulo mnogo mladih Kotorvarošana, kojima je drugovanje sa rekom postalo neodvojivi deo života.

– Učestvovao sam na takmičenjima širom bivše SFRJ, a na opštinskim takmičenjima sam 12 puta pobeđivao. Pored ribolova, volim za moju družinu pripremiti dobru riblju čorbu. Što je više ribe, čorba je kvalitetnija, a staro je pravilo da bez soma, štuke i šarana nema dobre čorbice – otkriva Krkuša.

(ILUSTROVANA POLITIKA – BEOGRAD)

PODELI

2 KOMENTARA

  1. Vinku jeste prikrpio nadimak Krkusa upravo Zika Bojadjija, Zika je imao prvo Bojadjisku radnju a kasnije je otvorio kafanu Guster, iz razloga sto je Vinko sve sto bi uhvatio zadrzavao, od malih zeki, zekica do krkusa, nikad nije pustio nijednu ribicu a krkuse su male ribe koje uopste nisu bile za jelo medjutim Vinko je bio poznat da je pekao i jeo i krkuse i iz tog razloga bio poznati ribar a onda mu je ime Krkusa dao Zika Bojadjija.
    Ona preparina mladica iz hotela je uhvacena u Alijinom Viru, Alijin vir je ispod Bjelina a malo vise mosta za Cepak i Kotor i bila je teska oko 6 kg, a mozda i 3,ne vise, kratka , a u Vrbanji nema mladica 0d 10 kg-ni blizu. Ovo od 10 su Vinkove ribarske. Za skobalja u Novom Selu vjerujem,u Pilinom Majdanu bilo je skobalja te velicine, Pilin Majdan je nedaleko od Novog Sela a nize u Jenjicarima bilo je krupne mladice i mladuljaka koje sam ja izvlacio nedaleko od mosta, ispod vrba, gdje je Vrbanja imala male ade, racvala se i oko tih ada bila je dublja voda gdje su mladice polagale jaja, ikru.Sve je dobro islo dok jednom nije naisao Izet Kurbegovic, ribocuvar.

Comments are closed.