MELBURN, 26. septembra – Istorija uvek ostavlja tragove. To je činjenica koja je svakome poznata. Jedno se, ipak, ne može osporiti, a to je neoborivi dokaz da su Grabovica i reka Vrbanja sudbinski vezani u svom bitisanju. Večita ljubav nemirne i divlje reke koja zna biti i pitoma, traje i trajaće dok je god sveta.
Te žalosne vrbe, lešnjaci, orasi i šiblje, načičkani kao neka počasna straža sa obe strane obale Vrbanje, svedoci su svega što teče nizvodno prema nečemu većem, usput skupljajući rečice i potoke koje će na kraju puta isporučiti Vrbasu u najlepšem gradu na svetu – Banjaluci.
Ta divna reka koja ispod Vlašića donosi čistu prirodnu vodu, koja će tek od Kotor Varoša poprimiti razne otpatke industrije, sa Grabovačkom rijekom i Dubokom, čini žilu kucavicu Grabovčana koji su tamo ostali da žive.
Upravo najplodnije zemljište je pored Vrbanje. Nepregledne njive čine krajolik neodoljivo lepim.
Kad dođe leto i nivo vode prilično opadne, mnogi Grabovčani se okupe na virovima da se okupaju. Neki i roštiljaju pored reke, dok im se gajbe Nektar piva prirodno hlade u Vrbanji. Uz to „padne“ i pokoja brlja Made In Domaća, a šargija razlije svoje zvuke nadaleko kroz kotlinu. Razorna grla, kakva samo Grabovčani imaju, odjekuju
Bjeljevinama, Jasikom i sve do Đekanovića visa i stena koje se na suncu sijaju kao ogroman zlatni grumen.
Oni koji vole ribolov, zabaciće ručno pravljene udice, a imućniji najmodernije po svetskim standardima, jer je Vrbanja poznata i po kvalitetnim ribama kao što su pastrmka, škobalj, pliska, mrena…
Kad dođu kišna vremena Vrbanja postaje veća, hladnija i surovija. Pogotovo se ta surovost ogleda na prelazu zime u proleće, kada se topi sneg i kada taj prirodni huk ledi krv u žilama. Na žalost, dešavalo se da mnogi mostovi budu porušeni, poneki izgubljen život…
Razvojem tehnologije i modernijom hidrogradnjom, toga je danas sve manje. Ipak,
vodi nikada ne treba prkositi, jer ona zna da bude monstrum kome se ne može odupreti. Zato se istoj treba prilagoditi, poštovati njene zakone prirode. Jer, sve što dođe, to i prođe i Grabovčani će se svojoj reci uvek i sa ljubavlju vraćati. Koristiti njenu bistru vodu, vaditi pesak za potrebe gradnje, loviti ribu, koristiti je za navodnjavanje, biti inspiracija likovnim umetnicima i sanjarima koji će, sedeći ispod vrba, pisati najlepše ljubavne stihove. Mnogi će se tu i tajno sastajati, rađaće se ljubav čiju će tajnu samo Vrbanja znati i ljubomorno čuvati.
Nama koji smo trbuhom za kruhom, rasuti po belom svetu, melanholično se vraćaju slike iz mladosti, na tu divnu reku Vrbanju. Onima koji oduvek žive u Grabovici ili su se vratili da ostatak života provedu u njoj, ostaje da sa Vrbanjom dele dobro i zlo.
Vrbanja je najveća desna pritoka Vrbasa. Postoji mnogo različitih procena dužine Vrbanje, od 70,5 km pa do 95,4 km.
Ime je dobila po vrbama koje rastu uz reku od Kruševog Brda do Banja Luke. Vrbanja svoj put počinje sa padina planine Vlašić, na oko 1.530 metara nadmorske visine. Područje oko izvora zove se Prelivode.
Na svom putu do ušća u Vrbas, Vrbanja protiče kroz Kruševo Brdo, Šiprage, Grabovicu, Obodnik, Vrbanjce, Kotor Varoš, Zabrđe, Čelinac i naselje Vrbanja.
Reku napajaju brojne pritoke sa planina Vlašić, Čemernica, Borja i Uzlomac. Najznačajnije desne pritoke su Bobovica, Lopača, Trnovac, Maljevska Rijeka, Stopanska Rijeka, Crkvenica, Kruševica, Jezerka, Bosanka i Jošavka, a najznačajnije leve pritoke Čudnić, Ćorkovac, Demićka, Sadika, Grabovička rijeka, Duboka rijeka, Vigošća/Vigošta,
Cvrcka i Jakotina…
Rade Berak, izvršni urednik ”Glasa Kotor Varoša”
