RADE BUNIĆ: A šta meni ovo treba?

0

CIRIH, 27. decembra – Emir Kusturica  upravo prestavlja svoju novu knjigu “Šta mi je sve ovo trebalo”, pa se i meni stalno nameće isto pitanje.

Pitanje koje su sebi često postavljali i Ivo Andrić i Meša Selimović i Momo Kapor.

Mi odavde, iz ove zapadne perspektive, mogli bi jednostavno reći: ma šta nas se tiču “teške teme”, dole na Balkanu, mi smo ovdje, sve je idilično, ništa nam ne fali…

Ali, ovih dana u Njemačkoj su bili protesti učenika osnovnih škola, sa nevjerovatnom devizom: “Es ergibt für uns keinen Sinn für Zukunft zu lehrnen, wenn wir vielleicht keine haben”.  U prevodu: “Nema smisla učiti o budućnosti, kada je možda i nemamo”.

Naravno, ovdje je povod bila borba protiv klimatskih promjena, ali se ta deviza baš dobro uklapa u pitanje budućnosti naše djece, u zemljama našeg  regiona.

Nedavno mi reče jedan  rođak iz Kotor Varoša: “E  moj rođo, tvoje kolumne, tvoje ideje, namjere i trud su savršeni, ali pitanje je koga to zanima, ko to uopšte čita, lajkuje, a kamoli da u djelo sprovede”.

Hm, da… Ja sam samo jedan od onih (sa gitarom), koji se late pera sa dubokim uvjerenjem da i najdalji put počinje prvim korakom.

Nema nama druge, nama starijima i dobronamjernima, nego pokušati prenositi i usađivati normalne ideje za našu djecu. Otuda nekakve Raste, Jala brat i Corelli u mojim tekstovima, kao BUNA shodno mom prezimenu, su pokušaj da se mladima ukaže da postoji  i nešto važnije, pametnije, korisnije, konstruktivnije…. Već sam pisao o tome, ali nije na odmet ponoviti (pročitaj tekst: “Mi (kao pametni) i Oni (kao glupi)”.

Ovdje u Švici ne možeš  ni u jednom fudbalskom ili  rukometnom klubu, posebno u najmlađim kategorijama, naći trenera koji nije od onih što smo ih krstili, kao glupi. Njihovi… Od 100 posto djece, barem je 60 posto njih…

Njeguju sport, uče, treniraju, udišu čisti vazduh, druže se, uklapaju se među Švajcarce, u budućnosti imaju šansu za milionske ugovore i  perspektivu, zdravu perspektivu.

A istovremeno, ovdje u Švici ne možeš ući ni u jedan klub, koji ne drže ovi (što smo ih krstili kao pametne).

A ko su naši? Od 100 posto onih koji sjede u  zagušljivim podrumima tih klubova,  industrijskim zonama Zh, Lu, SG, 60 posto su naši… Obrijanih glava, bradati, sa lančinama oko vrata, prječaju se iz zadimljenih ćoskova, kao bakovi koji se žele pobosti.. I to obično na svoje…

Trujući se alkoholom, dimom cigareta, ali i još ponečega, oni BESPERSPEKTIVNO traće svoje vrijeme i NOVAC.

Ti mudraci, što drze te ćumeze, uzimaju bezdušno teško zarađeni franak, trpajući  ga u džepove još bezdušnijih “zvijezda”, koje uzimaju i po 5.000 za noć, ne plaćajući porez ni ovdje ni tamo, i još usput glumeći rodoljublje.

Elem, ko je shvatio-shvatio, a ko nije – neka pročita još jednom!!! Ja ću, sa svoje strane, poručiti mladima da postoji vrlo jednostavna formula, kojom se mogu riješiti svi vaši problemi:

Latite se knjige, (učenja jezika), sporta, lopte, trčanja, treniranja, igrališta i sportske  sale… A tumaranje po zadimljenim ćumezima ostavite za budale! Tad se neće postavljati pitanje vaše budućnosti, jer ćete je vi držati u vašim rukama. I nogama.

Rade Bunić, stalni dopisnik ”Glasa Kotor Varoša” iz Ciriha