RADE BUNIĆ: BLATO ZAVIČAJA 

0

CIRIH, 29. marta – Šetam sa psićem, prolazeći svakodnevnu, istu (prinudnu ) rutu, kao u zatvoru. Zbog korone i zbog lokdauna. Od kuće, preko pruge, u šumarak, nakon kojeg se protežu uzorane i obrađene  njive. Skroz  do Rajne.

Sa druge strane je Njemačka.

Gledam tu Njemačku i pitam se: Šta je to što oni imaju, a mi nemamo? Pa mladi sa Balkana hrle tamo. Oni  danas, kao i mi  nekada…

Pogled luta  preko u  tri dominantne boje, smeđe – uzorane zemlje, zelene – tek nikle pšenice i žućkastih strnjišta. Kao i na ovoj, švajcarskoj strani. Sve je obrađeno. Rub šume je uredno potkresan, da šetači ne zapinju za granje.

Između šume i oranice ostavljeno je pet-šest metara, nauzoranog dijela. Pih, jesu blesavi, mislim se ja… Samo tako, bez veze, ostavili neuzorano?

A jesu li, zaista, baš tako “blesavi”? I onda mi “pukne” pred očima.

U sjećanja dođu neka davna vremena. Neke davne slike  puta iz Bunića za Ćorin lug. Morali smo prolaziti kroz Šelište, pored Gojkovića, kroz Jovičića njive. Sa obije strane puta bila je bodljikava žica. A “put” je bio kaljuga, puna vode i  žitkog blata, manje od metra širine.

Tako stješnjeni, stjerani kao u klopku, gazili su  ljudi plitkih opanaka, ne mogavši se ni uhvatiti, kad bi se okliznuli i padali.Često  vodeći natovarenog konja, koji se strugao i zapinjao sa obije strane o bodljikavu žicu.

Tako prljavi, blatnjavi i mokri, morali smo nositi rezervnu obuću, koju bi prezuli kod Kalamanda, da možemo ući u autobus. Jer, nas tako blatnjave, može biti, neće “primiti”, za Obodnik, Kotor Varoš i Banjaluku.

I eto, našao sa  m odgovor.

Eto zašto Švajcarci ne oru skroz do šume i zašto mladi sa naših prostora bježe na taj Zapad. Da ne nose blatnjave  opanke i da se ne ogrebu o komšijsku bodljikavu žicu.

Prolazio sam tim istim putem, nakon 40-tak godina, od Ćorina luga za Buniće. Nema ni  onog “puta”, ni njiva, bodljikave žice, ni kaljuge, ni ljudi, ni konja. Čak ni ptica. Samo obrisi Ravnih Boraka, gore visoko i poznato plavo nebo govore mi da sam  tu, nekad davno, u plitkim opancima gazio blato zavičaja.

Rade Bunić, stalni dopisnik ”Glasa Kotor Varoša” iz Ciriha 

 

PODELI