Rade Bunić: Istok i Zapad

1

CIRIH, 30. januara – Svake godine, po povratku iz  ”rodne zemlje” , tačnije Zapadnog Balkana, ili kako god hoćete, samo ne spominjite njeno ime, kao što Balašević u pjesmi kaže: “Nisam lutak da me naviju, imam samo Ju“, ovdje na Zapadu, nametne se nekoliko tema, poređenja i pitanja.

Pogotovo ovogodišnji odlazak u “zemlje regiona”, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu bio je naprosto obilježen samo jednom temom, a to je – odlazak. Pogotovo mladih, negdje, bilo gdje, samo da je daleko, uglavnom na Zapad!

A pošto se u ”Laguni”  na Terazijama obavezno “naoružam” najnovijim izdanjima knjiga, ovaj put ću biti slobodan da kompletno citiram jedan tekst  legendarnog Mome Kapora:

„Na Istoku službenici rade od sedam do tri. Na Zapadu od devet do pet. Istok se budi u pola šest, a Zapad u sedam. Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro psujući posao, državu, život, sudbinu. Istok je poluobrijan, obrijao se sinoć da bi jutros mogao duže da spava. Glatko izbrijani Zapad vozi se ćutke metroom. Istok priča političke viceve u pretrpanom  autobusu. Zapad čita novine, potpuna tišina.

Istok kasni na posao, i u pola osam viče na šefa: Šta je, nismo na Zapadu. Zapad počinje raditi u devet. Istok posle ispijene tri kafe, čita novine, do pola deset, da vidi šta ima na Zapadu. Zatim do jedanaest priča šta je sinoć bilo na TV. Zapad ne priča, jer niko ne gleda isti program između njih 67. Istok u jedanaest ide na zasluženi doručak i ,kao da je celo jutro kopao, uzima glavu u škembetu, gulaš, špek, pljeskavicu, burek i čorbast pasulj. Posle žvaće čačkalicu, popije tri piva i podriguje. Zapad ima pauzu za ručak između dvanaest i trinaest časova. Stojeći pojede sendvič  sa hladnom ćuretinom. Popije vodu i u hodniku popije prvu instant kafu u kartonskoj šolji. Istok je oko jedan čuo za neku rasprodaju, skoknuo je na brzinu i vratio se za dva sata u kancelariju. U tri popodne Istok se vraća kući, usput svrativši na po jednu pihtiju i po dva piva. Zapad i dalje radi. Istok ruča. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu. Zapad i dalje radi. Istok je prilegao na divan i uskoro hrče, prekrivši lice novinama, zbog muva. Bude ga u 19:30 da pogleda dnevnik. Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku i političku situaciju, kune i psuje sve redom. Zapad i dalje…

Pošto je odgledao vesti, Istok se baca na lakšu večericu, kuvana svinjska kolenica u renu i crnjak od tasta sa sela. Šest sati. Zapad se vraća kući. Nema snage da čita novine u metrou. Zapad je iscedio sve iz Zapada. Istok je svežiji uveče nego ujutro. On već igra karte sa kumovima i ispija treću bocu crnjaka, od tasta sa sela. Na smrt umorni Zapad jedva zbacuje mokasine i pije viski da dođe sebi. Ruši se u fotelju, bulji u tv ne shvatajući uopšte sadržaj. Pita se ima li život uopšte smisla? Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno večera: atlantska riba bez ukusa i bareno povrće.Čaša belog vina.

Zapad odlazi  rano na spavanje. Sutra je radni dan.

Istoku je svaki dan praznik. Ne bih živeo na Zapadu, kaže ženi, da mi daju milion dolara dnevno. Zapad uzima pilulu za spavanje. Istok lakomisleno posuđuje novac od zapada. Zapad odobrava kredite da bi živeo od kamata sa Istoka“.

U sljedećem nastavku, nešto na istu temu, tačnije o preostale dvije strane svijeta: O SJEVERU I JUGU.

Srdačan pozdrav čitaocima „Glasa Kotor Varoša“

Vaš, Rade Bunić

PODELI

1 KOMENTAR

Comments are closed.