KOTOR VAROŠ, 14. maja – Poštovani čitaoci, pozvali smo vas da se uključite u našu akciju ”Slike moga zavičaja” i da u istoimenoj rubrici budete naši saradnici. Šaljite nam tekstove, eseje, priče, fotografije iz svoga kraja. Opišite svoje selo, ulicu, planinu, rijeku, šumu, ljude, istoriju, kulturno naslijeđe, običaje, lične ili porodične priče, legende…
Sve ono što smatrate vrijednim i važnim da se zabilježi, da i drugi ljudi pročitaju i vide. Mi ćemo se potruditi da vaše priloge što bolje i ljepše „upakujemo“ i plasiramo.
To može biti foto-vijest, reportaža, zabilješka, pismo…
Najbolji, najoriginalniji i najvrijedniji čitaoci-saradnici biće i nagrađeni. Pišite nam na mejl: info@glaskotorvarosa.com
Šesti prilog u okviru rubrike ”Slike moga zavičaja” poslala nam je naša čitateljka Bojana Vasiljević. Radi se o priči o jesenjoj idili u Vrbanjcima.
Hvala Bojani, a na našu mejl adresu i FB stranicu dobijamo brojne vaše pjesme, priče, foto – zapise, pisma. Sve ćemo objaviti na našem portalu.
Hvala vam beskrajno.
Vaš ”Glas Kotor Varoša”
BOJANA VASILJEVIĆ: JESENJA IDILA U VRBANJCIMA
Jednog dana, na moja vrata, su pokucali zlatni dani.
Otvorila sam, a napolju… Čekalo me je pravo iznenađenje! Kao da je neki čarobnjak obojio lišće zlatnom i žutom bojom.
Kroz grane, probijali su se sunčevi zraci, a vrijedni seljaci žure na njive da oberu zreo kukuruz.
Žene su žurile da sa njive donesu plodove svoga rada. Kao da su znale da će za par dana pasti kiša.
A onda… Jutro. Magla. Već je hladno. Kiša počinje da pada. Prava jesen. Sjećam se da sam tog dana došla mokra iz škole. Kada sam stigla kući, baka mi je otvorila vrata i dočekala me. U šporetu su pucketala drva, a iz rerne dopirao je miris vruće pogače.
Jesen u Vrbanjcima, e to je prava čarolija!
BOJANA VASILJEVIĆ
