KOTOR VAROŠ, 5. oktobra – Prvi susret sa “rajem na zemlji” zvanim Hajdučke vode, koji se nalaze na putu Maslovare – Teslić, posetio sam sa šurakom Kostom. Drugi i treći put sa suprugom Cvetom.
Slika govori za sebe
Zaista, ako tražite savršenu destinaciju za odmoriti dušu i napuniti baterije u prelepoj prirodi, Hajdučke vode imaju sve ono što vam treba.
Smeštene na obroncima planine Borja, karakterišu se nestvarno lepim pejsažima, božanstvenom borovom šumom i svežim planinskim vazduhom koji udišete pri svakom koraku. Čitavo okruženje deluje nekako umirujuće.
Još jednom ću reći – Raj na zemlji!
Tu u letnjoj bašti restorana “Hajdučka vatra”, popismo sa Kostom po jednu dunjevaču, pa onda uz bogat ručak, zalismo sa hladnim pivom i to domaće radinosti. Proizvodi ga alfa i omega restorana Miodrag Kovačević zvani Cigo. Neverovatan gospodin sa manirima koji bi ga preporučili najeminentnijim svetskim hotelima i restoranima.
Čuvena cicvara
Druga poseta, rekoh, bila je sa suprugom Cvetom gde smo u već pomenutom restoranu jeli najbolju cicvaru na svetu i pljeskavicu sa kajmakom koja se pekla sa povrćem u zemljanoj posudi prekrivenoj testom. Ukus je nemoguće opisati, to se jednostavno mora lično probati.
Cveta je pokazivala i svoje humane osobine tako što je jednoj keruši koja je šepala na prednju nogu, obilato davala hranu i sa njenog i kog tanjira.
“Gre’ota, ima sigurno štence i trebamo je nahraniti”, reče Cveta. Ja, naravno, nisam protivrečio, a i da jesam, ne bi mi ništa pomoglo.
Tu sam idući između stolova i malih bazena vode koji ovaj restoran čine još glamuroznijim, primetio mnoštvo drvenih tabli prikovanih na borove i svaka je imala neku poruku. Izdvajam par od njih: “Nije isto živjeti i biti živ”, “Porodica je kolijevka ličnosti”, “Možeš da platiš ljekara ali ne i zdravlje”…
U neposrednoj blizini, ukusno sagrađen mali vodopad sa kojeg se voda spušta u improvizovano jezerce kojim pastrkme veselo plivaju. Na celom imanju kompleksa je nekoliko manjih jezera punim riba. A nešto bliže, u okviru ograđenog dela letnje bašte, pećina iz koje vas gledaju oči prepariranog medvedića…
Cvrkut ptica čine ovu idilu božanstvenijom. Pogled preko puta na manji obronak planine Borje sa skijaškom žičarom samo vam zagolica maštu i zapitate se “kako tek ovo izgleda zimi”? Sudeći po slikama prođe vam knedla kroz grlo.
Sa menadžerom Vujadinom i službenicom hotela Hajdučke vode
Treći i konačni boravak na Hajdučkim vodama bio je nedelju dana pre povratka za Australiju, s tim što smo jedno veče prespavali u hotelu koji po svemu ispunjava najstrožije kriterijume turizma. Ljubazni menadžer istog Vujadin Pešević učinio nam je boravak još prijatnijim.
Večera u restoranu je priča za sebe. U ambijentu starinskih i pomalo zaboravljenih narodnih radinosti, Cveta je jedva došla sebi od iznenađenja koliko su lepinje bile ukusne, prosto su se topile u ustima.
Ono što će nam takođe ostati u sećanju i zbog čega preporučujem Hajdučke vode, jeste i prebogat i kvalitetan doručak. Na rastanku, slikasmo se na slikama u lokalnim narodnim nošnjama. To je ono gde groz rupu proturite glavu i izgleda kao da ste i sami obučeni u narodnu nošnju.
Mi skrenusmo desno, jer nam je sledeća destinacija bio manastir Liplje udaljen nekih 10-15 km od Hajdučkih voda. Uskim putem i mnoštvo krivina stigosmo pred prelepi manastir Liplje, koji se nalazi u podnožju planine Borja uz reku Bistricu 25 km zapadno od Teslića. Datira iz XIII vijeka i zadužbina je kralja Dragutina. Za hroničare da kažem i to da je u njemu svoju svešteničku karijeru kao monah, započeo i episkop banjalučki G. Jefrem.
U prvoj poseti sa Kostom, nismo mogli uraditi mnogo slika zato što jednostavno nismo znali da se u manastir ne može ući u šorcu i sa kratkim rukavima, a mi smo upravo tako bili obučeni. Da smo znali da ćemo kasnije sresti mnoge “razgaćene” posetioce, ne bismo se držali protokola.
U manastiru Liplje sretosmo drage ljude iz Melburna
Monah Dositej priča o manastiru Srbima iz Melburna
Kad smo sa Cvetom ušli u prelepu portu manastira, primetih poznate face iz Melburna. Tačnije bila je u pitanju Ljilja Gostić koju viđamo u kuhinji Crkvene opštine “Sv Sava” Greensborough. Ona je, kako reče, na putu za Francusku, svatila sa porodicom i prijateljima. Slikasmo se za uspomenu a takođe smo prisustvovali slovu o manastiru koje je održao monah Dositej.
Na kraju smo u prodavnici kupili suvenira kao uspomenu na ovaj veličastveni pravoslavni objekat.
Dakle, ako vas put bilo kojim povodom nanese južno od Kotor Varoša na putu za Doboj, obavezno posetite i Hajdučke vode i manastir Liplje. Ili jednostavno otiđite tamo sa namerom…
Rade BERAK
