VAKCINA NA ČEKANJU, NEMA NI KOLEKTIVNOG IMUNITETA Ovako dočekujemo drugi talas korona virusa

1

BEOGRAD, 27. MAJA – Na vakcinu čekamo, od kolektivnog imuniteta smo prema mišljenju većine naših epidemiologa i infektologa i dalje daleko, a ako se korona virus vrati u “drugom talasu” na jesen i zimu, postavlja se pitanje kako ćemo ga dočekati.

Od Vuhana u Kini gde je zabilježeno prvo žarište, korona virus je tokom nekoliko mjeseci prešao veliki put preko starog kontinenta, da bi sada stigao do južne polulopte, a Brazil je dobio status novog velikog epicentra, prenosi Blic.

Prema riječima epidemiologa prof. dr Branislava Tiodorovića, ukoliko virus bude zaustavljen na svojoj novoj destinaciji, to bi značilo da je moguće da nam se epidemija više neće vraćati.

Ipak, postoje velike šanse da virus preživi ljeto i da se se korona nama na sjevernoj polulopti vrati na jesen i zimu. Jača ili slabija, to se još ne zna.

– Svi se pitaju da li će biti drugog talasa, a sve zavisi od toga da li će na južnoj polulopti, gde se sada nalazi, virus uspjeti da se održi. On je sada došao u Brazil, a onda će se širiti Južnom Amerikom, Australijom. Ako tamo preživi, onda ćemo biti u situaciji da nam se vrati na zimu – objašnjava dr Tiodorović za Blic.

Ukoliko se to desi, nameće se i pitanje da li će taj talas biti jači ili slabiji od prvog, ali i kako ćemo se ovoga puta braniti od njega – da li ćemo biti spremni ili ne u situaciji kada vakcine nema i vjerovatno je neće biti do kraja godine, a sve su prilike da nećemo imati ni izgađen kolektivni imunitet?

Dilema broj 1: VAKCINA

Vakcinu protiv korone verovatno ćemo čekati još dugo. Naime, trenutno se osam potencijalnih vakcina protiv ovog virusa klinički ispituju, ali nema garancije za uspjeh. Za jednu od najperspektivnijih, koja je razvijena na Univerzitetu Oksford, kaže se da ima samo 50 odsto šanse da bude odobrena za upotrebu.

Edrijan Hil, direktor Oksfordskog instituta Džener, koji u razvoju vakcine sarađuje s proizvođačem lijekova firmom “AstraZeneca Plc”, rekao je da postoji opasnost da predstojeća druga faza ispitivanja, koja uključuje 10.000 dobrovoljaca, ne da nikakve rezultate zbog male transmisije KOVID-19 u zajednici.

– To je trka s nestajanjem virusa, trka s vremenom. U ovom trenutku postoji 50 odsto izgleda da ne dobijemo nikakve rezultate – rekao je Hil britanskom listu.

U svakom slučaju, ono što slušamo nedjeljama, jeste da vakcine neće biti do kraja godine.

Dilema broj 2: KOLEKTIVNI IMUNITET

Iako su stavovi stručnjaka po pitanju kolektivnog imuniteta različiti, te jedni smatraju da smo ga dostigli, a drugi da smo od njegovog stepena koji bi nas štitio veoma daleko, činjenica je da ono što je za njegovo stvaranje potrebno, nismo dostigli.

– Za kolektivni imunitet potrebno je da preko 60 odsto stanovništva stekne antitijela. Sigurno je da će se toliko ljudi u Srbiji zaraziti, pitanje je samo u kom intervalu, i to je ono o čemu treba da vodimo računa – rekao je ranije prof. dr Branislav Tiodorović.

Trenutna slika pokazuje da je kod nas od korone do sada obolelo od nešto preko 100.000 do 350.000, do pet odsto stanovništva. Dakle, daleko smo od onih 60 odsto.

Podsjetimo, u Srbiji je nedavno počelo kolektivno testiranje, odnosno velika studija ispitivanja prokuženosti virusom, kojim će biti obuhvaćeno 17.000 osoba.

Iz Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa najavili su da ćemo prve rezultate tog testiranja imati sljedeće nedjelje.

Bez “švedskog modela”

Osim toga, važno je istaći da imajući u vidu sve mjere zaštite koje su se u našoj zemlji sprovodile, ovakve brojke i ne treba da čude. Naime, građani naše zemlje su zbog uvedenog policijskog časa, tokom njegovog trajanja, u svojevrsnom karantinu proveli gotovo punih mjesec dana.

Zaštitne maske, rukavice, rastojanje od dva metra, zabrana javnih okupljanja, elementi su koji su takođe doprinijeli tome da kolektivni imunitet bude na tako niskom nivou. Ali, treba reći i da nismo imali drugog izbora. Da nismo ovako postupili imali bi na hiljade mrtivih, kao što je to slučaj u Švedskoj koja je primenjivala svoj poseban model a koji se pokazao kao poguban, zbog velikog broja žrtava.

Doktor Predrag Kon je iskazivao skepsu po pitanju prokuženosti u Srbiji, te objasnio da to znači da smo se dobro štitili od virusa. Za primjer Švedske koja je epidemiji pristupila krajnje radikalno, te ostavljajući otvorene škole, vrtiće, kafiće jako dugo pokušala upravo da kolektivni imunitet izgradi, Kon ističe kako ova zemlja sigurno ima veliki broj ljudi koji su preležali virus.

– Ali je to platila sa previše velikim brojem žrtava – napomenuo je on.

Upravo je izbjegavanje scenarija sa hiljadama žrtava bio i razlog pribegavanju svih mjera koje su kod nas bile na snazi, a neke od njih i dalje jesu.

Ponovo vanredno stanje?

Na pitanje šta bi bilo kad bi bilo, te do drugog talasa ipak došlo, prvo nam na pamet pada ponovno uvođenje vanrednog stanja.

Predrag Kon kaže da “ne veruje da će opet biti vanrednog stanja ukoliko dođe do drugog talasa korona virusa u Srbiji”.

– Ne možemo ni toliko da angažujemo zdravstveni sistem samo za kovid, jer to polako počinje da ugrožava ostale. Moramo da se uzajamno slušamo i obezbedimo daleko veću disciplinovanost do tog perioda – zaključio je Kon.

Branislav Tiodorović takođe smatra da ćemo potencijalni drugi talas dočekati spremno.

– Sigurno je da neće biti uvođenja vanrednog stanja jer neće virus imati toliku snagu kao što je imao sada – jasan je Tiodorović.

Da li će drugi talas biti jači?

Uprkos pojavi novih žarišta virusa korona, imunolog Srđa Janković tvrdi da je situacija u većem dijelu zemlje povoljna, polako opada broj novootkrivenih slučajeva na dnevnom nivou, a rep epidemije mora da traje.

– Ono što lično očekujem je da bude mnoštvo potencijalnih talasića, ne jedan dugi talas. To je moguće ukoliko rano otkrijemo svakog ko unese virus u momentu kada u Srbiji više ne bude bilo oboljelih. Nećemo dozvoliti veliki talas, ali će uvek moći da bude manjih, kao što je sad slučaj u Kini – kaže Janković.

Branislav Tiodorović smatra da u zavisnosti od toga da li će na južnoj polulopti, gdje je sada trenutno u najjačoj fazi biti suzbijen korona virus, zavisi i to da li će se kod nas vratiti, ali ne očekuje da će drugi talas ukoliko se dogodi biti jak poput prvog.

– Da se razumijemo, virus postoji, on cirkuliše i biće prisutan makar sporadično, a taj drugi talas ukoliko nam se bude dogodio pred kraj jeseni i početkom zime, ne očekujemo da će biti jak kao što je bio prvi talas – zaključuje dr Tiodorović. (srpskainfo)

Foto: Siniša Pašalić/RAS Srbija

PODELI

1 KOMENTAR

Comments are closed.