Zborovanje u Kruševu Brdu: Povratak zavičaju oživljava uspomenu na ljepša vremena

KOTOR VAROŠ, 25. jula – Bivši stanovnici planinskog sela Kruševo Brdo kod Kotor Varoši, koji žive u Srbiji, Sloveniji, Austriji i drugim državama, ovog leta masovno posećuju zavičaj.

Njih nekoliko stotina, zajedno sa potomcima, obeležilo je velike pravoslavne svetkovine u ovom živopisnom selu na približno hiljadu metara nadmorske visine.

Ovde još vatra tinja u malo staračkih kuća, dok je nekoliko stotina domaćinstava davno opustelo. U školi u Kruševu Brdu, pričaju braća Tihomir i Stanimir Džambas, koji žive u Novom Sadu, nekada je bilo 400 učenika. Sada su vrata zatvorena, a zvono utihlo. I druge oronule zgrade, kuće, trgovine i ostali objekti podsećaju da je ovde nekada bio buran život.

– Svakog leta dolazimo u zavičaj, pokušavamo oživeti svoje selo i drage uspomene. Kruševo Brdo je daleko od centra opštine, putevi su loši, ali nama je svaki dolazak drag i nezaboravan – priča Tihomir, koji je nedavno, pored crkve posvećene Caru Lazaru, organizovao ručak i druženje za komšije i prijatelje.

– Na slavlju nas je bilo više stotina – pohvalio se Džambas, rekavši da je to dokaz privrženosti svome selu i proplancima gde su nekada napasali stada maštajući o boljem životu.

Njegov komšija Boro Stanković, koji živi u Holandiji, planira izgradnju objekta za privremeni boravak u rodnom kraju, za sve koje želja povuče da ovde dođu na odmor ili u posetu.

– U matične knjige retko upisujemo imena venčanih i rođenih, a često umrlih. Ipak, ohrabreni smo što naši ljudi nisu zaboravili zavičaj. Oni ovde sve češće dolaze, grade vikendice, popravljaju puteve i krče voćnjake – priča matičar Đuro Ivanović, koji godinama, zajedno sa mladim sveštenikom Damirom Vrhovcem evidentira i analizira podatke o Kruševu Brdu.

Pane Gavrić, sudija Osnovnog suda u Kotor Varošu, seća se da je ovde nekada bilo mnogo stanovnika, posebno dece.

– Porodice su bile brojne, za sve nije bilo mesta pa su morali u svet – kaže Gavrić.

Jelisavka Petrović

Potom su ratovi ubrzali migracije. Među malobrojnim stanovnicima koji dočekuju goste su starine Ilija Dražić, Stevan Buzić, baka Jelisavka Petrović te Mitra i Stevan Gutić, koji su za unuku Ivanu pripremili narodnu nošnju.

Lepo, a napušteno

Dijana Mirković iz Grabovice, medicinska sestra zaposlena u KBC u Banjaluci, priča da je u Kruševu Brdu, Grabovici i Šipragama veoma malo omladine.

– I oni žele otići odavde jer nemaju posla, što je tužno. Ovo je lepo mesto – smatra Dijana.

Okupljanja su nezamisliva bez izvorne pesme pa su stalni zabavljači violinista Jovo Stojić, šargijaš Slobodan Jakovljević i pevači Nemanja Lukić i Dragiša Malčić.

Piše: Milan Pilipović, novinar ”EuroBlica”