KOTOR VAROŠ, 23. NOVEMBRA – Iz grada Tijane u Kapadokiji. Sv. Orest beše hrišćanin od rođenja i lekar po zanimanju. Bi istjazavan surovo nekim opakim knezom Maksiminom u vreme carovanja Dioklecijanova. Kada ga knez najpre savetovaše, da se odrekne Hrista i pokloni idolima, odgovori Orest: “kad bi ti poznavao silu Raspetoga, ti bi odbacio laž idolsku i poklonio bi se Bogu istinitome”. Za to bi bijen mnogo, pa strugan i trzan, pa opaljivan vrelim gvožđem, pa najzad bačen u tamnicu, da umre od gladi. Sedam dana provede Orest mladi bez hleba i vode. Osmog dana ponovo bi izveden pred kneza, koji mu poče strašno pretiti mukama. Na to mu Orest odgovori: “gotov sam svake muke pretrpeti imajući znamenje Gospoda moga Isusa Hrista izobraženo na srcu mome.” Tada naredi knez, te mu udariše u noge 20 klinaca gvozdenih, pa vezaše za konja i najuriše po trnju i kamenju, dokle mučenik Božji ne izdahnu. Na tom mestu gde beše telo Orestovo bačeno javi se neki čovek svetao kao sunce, pa sabra sve kosti Orestove i prenese ih na jedno brdo blizu grada Tijane, i tu česno sahrani. Ovaj divni svetitelj Orest javio se sv. Dimitriju Rostovskom i pokazao mu sve svoje rane na telu.
